Beograd 2001. Ruski dom

Izložba slika Jovice Prodanovića, Beograd 13. decembra 2001. u Ruskom domu

Sa otvaranja izložbe u Ruskom domu

Sa otvaranja izložbe u Ruskom domu

Izložbu je otvorio advokat Veljko Guberina, a o izloženim slikama je govorio diplomata prof. Miroslav B. Mitrović:

„Komunikativnost u delima Jovice Prodanovića

Plašim se da će nekima moje usko izlaganje koje sledi izgledati lišeno onih uobičajenin začina koji se obično očekuju od tumača likovnih dela.

Jer, izostaviću analizu forme, kompozicije, zamisli, teksture, harmonije izloženih radova, i upotrebiću, verujem malo reči, čiji smisao treba da objasni samo jedan segment izloženih radova: snagu komunikativnosti u delima Jovice Prodanovića.

Veruje se da je biografija jednog umetnika najbolji put da se udje u duh svega što je naslikao, a njegovo delo je izraz njegovog unutrašnjeg života. Mnoge svoje načine mišljenja i osećanja Prodavnović je sticao, kako stoji u uvodnom, biografskom delu kataloga, u dečjim domovima i internatima, školama, na univerzitetu i učeći od mudrih i dobrih ljudi. Sticao ih je, a to ne stoji u katalogu i boraveći na protstorima Kosova i Metohije ili na rašćišćavanju objekata urušenih tokom NATO bombardovanja. Stepen u kome se njegove slike podudaraju sa njegovim životnim iskustvom, mera je stepena u kojem će izazvati slična iskustva i kod nas.

To iskustvo, oblikovano u njegovom životu, porodici, medju prijateljima na poslu u zemlji i inostranstvu – umno je preneseno i u umetnost kao vrhunskom obliku komunikativne delatnosti. Zato, u strukturi njegovih dela nema formalnih elemenata, nema izdvojenosti, teških i nejasnih postavki.

Tačno je je ono što je uradio samo po sebi lepo, lično zadovoljava – kao što je ugodno i nama i publici. Njegove slike izražavaju njegove emocije i možda u nekom nejasnom smislu i njega samog. (Pokušaj da proniknemo u duh umetnika oslanjajući se samo na njegovo delo, mogao bi biti dosta opasan).

U svojim delima on se bori protiv bezličnosti, ne isključuje trenutke privatnosti i za njihov temelj uzima one elemente koji su svima nama bliski po svojim efektima i porivima. Zato lako zaključujemo da su u pitanju retka umetnička dela koja zadovoljavaju i umetnika i publiku.

U toku stvaralačkog čina Prodanović nije sračunato i svesno angažovan i zaokupljen u komunikativnom nastojanju jer skroman, kakav jeste, pre će nam reći da mu je slikarstvo samo lična razonoda. Da li će se publici, posebno dobro upućenim delovima publike, njegove slike dopasti i da li će likovna kritika reagovati na njih – on je mudar što ne misli previše o tome, nije mu privlačan mamac „besmrtnosti“, dugotrajne slave, stalnog mesta medju velikima. Ali to je samo prividno jer njegova glavna preokupacija je da njegove slike drugim ljudima budu izvor zadovoljstva i novog iskustva. A prerušena i eskcentrična umetnost to ne može da ponudi.

Zato motivi u njegovim delima, jako zanimljivi, sa jakom izraženom željom za komunikacijom i osetno stimulisan putem boje i forme, stvaraju blisku i prirodnu saglasnost izmedju umetnikovih poriva i mogućih poriva kod nas, publike, posmatrača.

I da završim sa opaskama entuzijaste:

Opasna je pretpostavka da mora postojati samo jedno jedino tačno tumačenje umetničkog dela. Ne. U svakoj velikoj umetnosti uvek ostaje nešo neobjašnjivo ili neobjašnjeno. Pa tako je i sa ovde izloženim delima. A to je možda i najvažnije: izložimo se riziku da odgovore na neobjašnjeno dobijemo na sledećoj izložbi, u novim delima Jovice Prodanovića.

Miroslav B. Mitrović

________________________________

Pročitajte o drugim izložbama: